HRIST I MARKS
Kada sam sreo Marksa – kaže Freire – ja sam nastavio da srećem Hrista na uglovima ulica srećući ljude. Bog me je vodio do ljudi a ljude me odvedoše do Marksa.
Marks i Hrist
– likovi promena tako često shvatani kao suprotnosti. Likovi promena
objedinjeni verom i istorijom, duštvenim poretkom i voljom za bratskim
oslobođenjem. Socijalna kritike i Bogotraženje nisu tako daleko kako bi nam sugerisalo
upravo prosvetiteljstvo koje podmeće znak
jednakosti između opravdnaj društvenog poretka i toediceje, koje postavlja i izjednačuje
Boga sa poretkom a ne sa slobodom. Ali teokrate tvrde isto, Bog je i za njih Poredak i Moć
zasnovana na prisili tako da i jedni i drugi samo utvrđuju postojeće stanje
nepromenjljivim - jedni poričući boga a drugi zagovarajući ga. I jedni i
drugi ne dobacuju dalje od ideologa i apologeta Sveta takovog kakav jeste.
Mistici i bogotražitelji znaju, kao što je recimo i Berđajev znao, da je vera izbor i najviši čin slobode; i upravo zato što se može i ne verovati, vera je snažni etički čin. Upravo zato nada i ljubav a ne kategorička zapovest.
Izvorni
hrišćanski motiv je slobodni i neotuđeni u ljubavi postojeći bogo-čovek.
Društveni poredak, kao i istorija, kao bolesno vreme odvojeno od postojanja
zapravo je Greh. Napor da se živi hrišćanski jeste napor da se stvari u društvu
menjaju i to je činio svaki autentični pokret verujućih ljudi. Praksa ranog
hrišćanstva nastalo neposredno posle odlaska Hrista pokazuje da je hrišćanstvo
upućeno na zajednicu. Zajednica verujućih ljudi. Zajednica onih čije je carstvo
gospodnje.
Kad se
razmišlja o promeni i kad se traga za njom ne može se a da se istovremeno ne
traga i za preobražajem i promenom zajednice, za promenom prirode odnosa.
Sve je dakle,
u vezi. Unutrašnji, spiritualni, emotivni i duhovni pokreti ne mogu biti
nezavisni od onog što se obično naziva socijalnim ili društvnim kretanjem
prilikama ili stanjima. Bilo bi veoma naivno misliti da je moguća izolacija, i
odeljenost. Pitanje prirode ove veze, njene kompleksnosti i modela je naravmo
složeno i do sada je bilo previše pojednostavljivano u težnji da se ova
celovitost zapravo zameni nekom vrstom monizma, obično metodološkog.
Нема коментара:
Постави коментар