OZDRAVLJUJUĆA NEPISMENOST

Krhotine naših tela, iskidani i pocepani vapaji podeljeni između pohlepnih pogleda bezočnih vojnika. Postojimo samo kroz narativ, kroz beskrajni niz reprezenticija i predstavljanja. Prikaz našeg tela koje nam se javlja kao pozajmljeno, tuđe, telo skršeno, telo neznano. Tako ga čitamo, a ništa nam drugo i ne preostaje. Jer samo kroz to čitanje možemo involvirati sebe u svet - uteloviti se.
Kroz bolne narative naša tela vrište gnevno čeznući za uskrsnućem. Jedno drugo čitanje, ne-svetsko čitanje, jedna čudesna, ozdravljujuća nepismenost, potrebna je da Uskrsnemo.

Gatanje iz ožiljaka

„Ako poverujemo Lakanu da se rađamo u jeziku i da smo samo njegov medijum , a ne obrnuto, dakle da je jezik nešto što koristi nas a ne mi njega, onda moramo pretpostaviti da su reči tog jezika, ta formalizovana energija značenja, zapravo ožiljci na našem telu. Neki bacač reči igra nespretno cirkusku pretstavu poput bacača noževa i promašuje.  Ožiljak  je u telo upisano sećanje na ranu. Naš ulazak u svet je povređivanje, a naš opstanak u njemu je pristajanje na bol i neuspešni pokušaj njegovog  zaborava.

Nemogućnost zaborava upisana je u jezik.

Šta da učinimo sa ožiljcima? Da ih skrivamo puderom i blisatvom odećom ili pokazujemo na trgovima proseći za hleb? Očigledno je da ožiljci, skriveni ili ne, ostaju trajno upisani u našu kožu dogod ona postoji. Naše telo bez ožiljaka više ne može. Jedino što nam preostaje je da obraćajući pažnju na njihovu brojnost i oblike počnemo da verujemo da ćemo upravo iz toga pročitati našu budućnost. Gatanje iz ožiljka to je jedina nauka koja će nam u budućnosti doznačiti ono bitno za opstanak.“

Rekao sam jednog popodneva u nekom artističkom kafeu u centru Grada.

Pogledala me je očima uplašenog deteta i zapitala: Ko je Lakan?

Žak! Žak Lakan. Odgovorio sam.

MANIFESTI RAVNICE - Sonata o prekoračenju

http://issuu.com/novamisao/docs/manifesti_ravnice_-__knjiga__-__201

Kada sam pre pet ili šest godina započeo ovaj blog, ambiciozno sam zamišljao da ću ga "puniti" tekstovima koji će, na kraju, stvoriti jednu "moćnu" knjigu. Naravno, nisam ga punio tekstovima. Tek nešto malo, i tek nešto sporadično. Ali knjiga pod naslovom Manifesti ravnice, izašla je iz štampe u izdanju novosadsakog izdavača "Akademska knjiga", bilo je to martu 2014.
Ništa se spektakulrano nije desilo, nekoliko recenzija, nekoliko prijatnih drugarskih čitanja, ni jedna zvanična promocija ili nešto slično.

To me je navelo da se vratim ovom blogu. Da li je to poražavajuće? Sumnjam! Sumnajm da na stvari treba gledati tako. Svaka reč ima bezbroj života u bezbroj dimenzija, mi spoznajemo toliko malo od svega toga jurcajući za onom najpovršnijom od svih dimanzija govora a to je tašto glasanje na trgovima i pozornicama gradskim.
http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/knjiga_danas/ravnica_je_tamo_gde_je_misao.54.html?news_id=293320

http://www.knjigolovac.com/contact.aspx
http://www.korisnaknjiga.com/manifesti-ravnice-naslov-46900
http://www.amazon.co.uk/Manifesti-ravnice-Mirko-Sebic/dp/8662630413