Krhotine naših tela, iskidani i pocepani vapaji podeljeni između pohlepnih pogleda bezočnih vojnika. Postojimo samo kroz narativ, kroz beskrajni niz reprezenticija i predstavljanja. Prikaz našeg tela koje nam se javlja kao pozajmljeno, tuđe, telo skršeno, telo neznano. Tako ga čitamo, a ništa nam drugo i ne preostaje. Jer samo kroz to čitanje možemo involvirati sebe u svet - uteloviti se.
Kroz bolne narative naša tela vrište gnevno čeznući za uskrsnućem. Jedno drugo čitanje, ne-svetsko čitanje, jedna čudesna, ozdravljujuća nepismenost, potrebna je da Uskrsnemo.
Kroz bolne narative naša tela vrište gnevno čeznući za uskrsnućem. Jedno drugo čitanje, ne-svetsko čitanje, jedna čudesna, ozdravljujuća nepismenost, potrebna je da Uskrsnemo.
Нема коментара:
Постави коментар