Odakle započeti

U jednom Celanovom nikad poslanom pismu Hajdegeru napisanom negde početkom 1970. ili krajem 1969. godine stoji zanimljiva formulacija: „Kroz Vaš stav da Vi pesničko, a slutim, isto tako i ono mislilačko, oba u ozbiljnosti odgovorne volje odlučno razvijate...”
Ozbij nost odgovorne volje? Da li bi to moglo da se čita i kao: „U zbilju postavljena odgovorna volja, odnosno, zbilji odgovorna volja”, volja koja sebe gradi ne kroz poricanje ili puko stremljenje već kroz propitivanje i odgovaranje, kroz traženje i pušta njeda se bude nađen (to jeste krivudavi put, staza kroz šumu) kao jedino izvorište svake voljne radnje. Volja koja nije i nemože biti samovolja.
Hajdeger je u drugoj polovini dvadesetog veka, možda iz iskustva vlastitih gorkih za bluda, shvatio da volja mora biti odgovorna. Odgovorna Biću. Ali istovremeno i da mora biti volja koja delu je odlučno iz poriva za promenom od nosno iz želje zaistinom. Šetajući po stazama Švarcvalda promišljao je utirao stazu za one ko ji će doći. Ali na ža lost šumske staze su opustele tamo se filozofi ne sreću tek po koji ostareli rekovalescent ili ljubitelj šumskog bilja. Filozofske katedre zaposeli su tankoćutni birokratizovani radnici na razbojima smrti. Oni bez volje, bez odgovornosti. Istina je postala skandal mišljenja. Podatak je vrhunski domet i mera neodgovorne volje mrtvog mišljenja. Kako je to još davno primetio Fuko u Arheologiji znanja:
„... Nauka se ne dovodi u vezu sa onim što je moralo ili mora da bude doživljeno da bi bila zasnovana njoj svojstvena intencija idealiteta, nego sa onim što je moralo ili mora biti rečeno da bi moglo biti diskursa koji eventualno odgovara eksperimentalnim ili formalnim kriterijumima naučnosti.“
Znanje o kome govorimo danas je još ono o čemu se može govoriti u okviru jedne diskurzivne prakse, koja time biva specifikovana: „Oblast obrazovana različitim objekt ma koji će steći ili ne naučni status...”
Novine, časopisi, elektronski mediji, Internet, izdavački projekti isto kao i naučne konferencije, seminari, javne tribine i okrugli stolovi međunarodni forumi i druga okupljanja služe da stvore neodgovorni u potpunosti proizvoljni diskurs, mrežu koja će držati na okupu raspadnuti svet.
Da bi danas novine, časopisi, elektronski mediji, Internet, izdavački projekti uopšte isto kao i konferencije, seminari, javne tribine i okrugli stolovi, forumii druga okupljanja radi razmene iskustava i mišljenja mogli postati glavno sredstvo organizacije i upravljnja tokovima znanja, kreativnosti i inovacija mora se odgojiti, odlučno razvijati, odgovorna volja.
Oni će to postati kad bude iz jedne stvarne i biću odgovorne delatnosti ponikao projekt izgradnje Novog. Slikovito rečeno oni bi mogli postati neka vrsta skele podignute oko građevine u nastajanju koja joj obeležava obrise strukture, potpomaže komunikaciju između graditelja osposobljavajući ih dadistribuiraju re zultate vlastitog rada i da vide rezultate zajedničkih postignuća kao ishode organizovanog kolektivnog kreativnog procesa.