Mišljenje nije ni protegnuta nit između subjekta i objekta, niti kruženje jednog oko drugog. Ono se pre zbiva u odnosu između teritorije i zemlje. Kant je manje no što se veruje zatočenik subjekta i objekta, zato što njegova ideja kopernikanskog obrta direktno povezuje mišljenje sa zemljom; Huserl zahteva jedno tle za mišljenje, tle koje bi bilo nalik zemlji utoliko što niti se kreće niti miruje, poput prvobitne intuicije.

Žil Delez i Feliks Gatari: "Šta je filozofija?"

четвртак, 15. март 2012.

Tradicija i kultura

„Šta je tradicija? Zasigurno transmisija, ali čije je poreklo obavijeno zagonetkom. Verujem da je to uobičajena upotreba termina: reč je o takozvanoj istini čiji smisao nikad ne može u potpunosti da se preobrazi u eksplicitno znanje, ni da bude dokazano, već samo iskušano kroz inicijativu ili otkrivanje. Možda možemo smatrati da spis – pod tim podrazumevamo kodiran tekst čiji je kod, međutim, izgubljen – uvek ima udela u tradiciji.“
Ovak Žak Alan Miler započinje esej o osnovnim tokovima lakanovske misli, pitanjem da li je lakanizam tradicija, i kad je psihoanaliza tradicija šta to znači.
Tradicija je neiskušana i na neki način neiskušljiva istina. Sama ljuštura istine. Nauka nema tradiciju ono što je u nauci prošlo nije nauka već samo istorija, nauka operiše eksplicitnim otvorenim znanjem koje je rezultat dokaza. Umetnost ima tradiciju ona pošto nije eksplicitno znanje mora biti iskušavana i otkrivana. Kultura konstituiše tradiciju određujući korpus spisa, korpus dela, bacajući svetlo na maračni ugao tavana naše kolektivne podsvesti.
Spis ima udela u tradiciji, ali, čitaj pažljivo, to je nešto čiji je kod izgubljen, šifrovana poruka koju je nemoguće dešifrovati. Tradicija nastaje na skrivenoj šifri. „Rešavajte rebuse“, savet je mladim pshoanalitičarima.

„’Ima li možda još nečega na šta biste hteli da mi skrenute pažnju?’
’Na čudan događaj sa psom one noći.’
’Pas nije noću činio ništa čudnovato.’
’Upravo to i jeste ono čudno’, dodao je Šerlok Holms“

Odsustvo znaka je i samo znak, to da je označitelj kao negativna veličina element znaka, dakle, da odsutno može nositi smisao primetili su još ruski formalisti. Iz toga sledi da kada u jednu knjigu izabirete nešto a nešto drugo ne izaberete, tek svaki od elemenat, i ono što je pomenuto i ono što je izostavljeno govori o značenju te knjige.. Ali to istovremeno govori da bi negde morao postojati meta nivo koji će prekinuti tu igru odsustva prisustva i da na taj način priča može biti zaokružena i konačno dekodirana i od tradicije postati Istina. Ali meta nivoa nema. Postoji samo beskrajno nizanje tradicija, beskrajno nizanje izostavljanja i prisustvovnja. U tom nizanju niko nije nedužan. Čak ni oni koji bi da prekinu niz postaju njegov deo.

Нема коментара:

Постави коментар